(Одломци из разговора са оперском дивом, Г-ђом Јеленом Бодражић, вођени пред њен долазак у Београд на гостовање у Сава Центру, 26. маја 2012…)
Јелена Бодражић је оперска и концертна певачица (мецосопран) рођена (1971) у Бачкој Паланци (Србија). Била је професионална кошаркашица до 1998. године, када је захваљујући Радивоју Терзину, диригенту хора „Гусле“ из Кикинде, постала члан тог хора и почела да пева као сопран.
Од 1990. учи певање као мецосопран у класи проф. Призренке Петровић у музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Убрзо добија стипендију „Меланије Бугариновић“ и школу завршава у року од три године. Потом уписује Академију уметности у Београду и долази у класу проф. Радмиле Смиљанић. После прве године се пребацује у класу проф. кмс. Бисерке Цвејић у Новом Саду. Први стални ангажман добија 1992. у Новом Саду у „Српском народном позоришту“, где дебитује као Гроф Орловски у „Слепом Мишу“, оперети Јохана Штрауса. Те године побеђује на међународном такмичењу „Јосиф Маринковић“ у Новом Бечеју.
Следе ангажмани у „Народном позоришту у Београду“ и камерној опери „Мадленианум“. На отварању Мадленијанума је певала улогу Фидалме у опери „Тајни брак“, Доменика Цимарозе. Убрзо затим бива финалиста такмичења за женске гласове „Мариа Цаниглиа“ у Италији. Пажњу на себе привлачи са улогом Лукрецје у „Насиљу над Лукрецијом“ у опери Б. Бритна, 2000. године. Одлази за Немачку, где наставља међународну каријеру. Добија стипендију „Рихард Вагнер“ града Висбадена и „Ернест Калкоф“ града Манца. Усавршавала се код госпође Клаудије Едер и госпође Гертие Шарлонт у Маинцу. Учествовала ја у мастер класи код госпође Мадy Меспле у Француској и госпође Клаудије Едер у Немачкој. Од 2008. године њен ментор је господин Јосеф Лоибл.
Певала је у разним оперским кућама по градивима: Волксопер Ваин, Ница, Модена, Пиаћенза, Висбаден, Маинц, Берн, Берлин, као н афестивалима: Ерл, Свецинген, Шверин. У њеном оперском репертоару је тридесет улога на пет језика. Најпознатије су: „Азуцена“ из „Трубадура“ Ђузепе Вердија; „Улрика“ из „Бала под маскама“ Ђузепе Вердија; „Ерда“ из „Рањског злата“ Рихарда Вагнера; „Грофица Гесњић“ из „Лулу“ А. Берга.
На концертном подијуму за соло-песму њен репертоар је у распону од дела старих мајстора: Баха, Хендла, Шуберта, Шумана, Рахмањинова, Чајковског, Малера, Вагнера, Дебисија, па до дела Поуланца. Од 2011. изводи дела композитора Морлy, Довланд, за глас, лауту и гитару. У ораториумским партијама је позната по извођењу Вердијевог „Реквијума“, Дворжаковог „Реквијума“ и Баове мисе у H молу.
Сарађивала је са диригентима: проф. Густав Кухном, Михаелом Гутлером, Младеном Јагустом, Ралфом Ројтером, Леополдом Хагером, Никшом Барезом и са режисерима: Бором Поповићем, Јоханесом Фелзенштајном, Рихардом Перитом, Манфред ом Швегкофлером, Џоном Дуе.
Живи и ради у Немачкој у граду Регенсбургу.
(…)
Zavetine: Približava se dan kada ćete po prvi put nastupati u Sava centru. Šta trenutno radite i kako se osećate pred povratak u otadžbinu?
*
- Sada sam u nedelji pred polazak sa velikim probama i juče sam napokon počela Debussya jer je koncert u oktobru , no vremena je malo, dela su teska , stihovi su teski,ali prelepi, čak je jedna kompozicija na stihove iz Baroka, a da vam ne pricam sta sve treba pre nego sto krenem da ih pevam da uradim i ne samo izgovor i razumeti ih već gde koji konsonant ide gde koji vokal i francuski se drugačije peva nego kada se govori, tako da ću kada sve lepo skupim i sročim, kracu formu Vama poslati. A ceka me Mahler i dve Arije za audiciju koju imam 22.To je razlog, inače ja sve uradim odmah , ne čekam. (…)
Zavetine: Gustav Maler je za Vas veliki izazov?
* - Moje prvo susretanje sa Mahlerovom muzikom je bilo 2001 godine u Mainzu , kroz ucenje Nemackog jezika,sa pijanistom Burkard Schaefer i Solo pesmama O mrtvoj deci. Nisam mogla odmah da uhvatim nit niti da kazem da se osecam potpuno komotno , da bih tek 2011 kroz izvodjenja sa pijanistom Jean-Pier Faber dva ciklusa, bila na domak smisla i težine.Kao i uvek uvek nadomak ,nikada dovoljno blizu ,iako imamo taj osecaj, ali kada stojimo pred velicinom takvog dela, shvatamo da nam izmice i da cemo mu se samo na momenat pribliziti i imati tu cast takvo delo izvoditi.
Taj oblak plave kobaltne boje, tamno lila boje, gotovo na momente crne kada vas obavije , ne mozete tek tako lako iz njega izaci i stresti ga sa sebe. Njegova tezina i jacina su toliko mocne, da svaki pokusaj da se osmehnete kao posle Rossinija ili Mozarta je nemoguc.Ostajete prikovani za zemlju , sa osecajem apsurda , duboke tuge kojoj nema kraja niti obrisa forme, ostajete nemi, izgubljeni u tim dugackim , frazama koje vas gotovo mame i odvode u nepregledne dubine. Imala sam utisak da stojim zaista sama u ponoc na kraju sveta, i da cujem zvona mozda ona hemingvejska i da sam svesna ,mirna sa nemogucnoscu da me bilo sta dotakne .
Oktobar 2011, Konzert Gustav Mahler Lieder.
Dva ciklusa po pet pesama, Rueckert Lieder i Kinder Totenlieder.
Dollinger Saal, Regensburg, Germany
Ostajete sa tim ukusom u ustima danima, nocima .Ukusom nistavila, bola i gubitka i nemosti. Budila sam se narednih dana sa zeljom da posle tih boja i mirisa , u moj svet udju nove boje , novi zvuci poput Rossinia, Mozarta ili Vivaldia. Mahlera treba ostavljati samog i vracati mu se kada za to unutrasnja snaga potakne zelju.
Program:1.Rueckert Lieder, 2- Kinder Totenlieder
Jelena Bodrazic Mezzosopran
Jean-Pier Faber Klavir
…Mahlerova muzika je bozanstvena, druga sim. treca takodje, njegove solo pesme,,,,,,,,,jedan nepregledni prostor pun velikih dugih fraza.
Ova simfonija je podeljena na dva dela, prvi gotovo biblijski, duhovni na latinskom i drugi na bazi Fausta i vecnosti, na Nemackom. Ja je izvodim prvi put, radujem se naravno.
Sava Centar ima losu akustiku ne znam kako ce to realizovati.Mora biti ozvucenje.. (…)
Dragi Gospodine Lukic, predlazem pre 8. sim da poslusate Mahlerovu petu, trecu i cetvrtu, mozete na internetu naci, a ako niste film Smrt u Veneciji gledali pogledajte ga …. Mahlerova muzika tek pojavom gr. ploca pocinje da biva popularna. I ta najpoznatija, najlepsa tema iz pete sim. je bila svirana na sahrani Bobija Kenedija.
Ja sam zbog nje morala da dozivim Veneziju zaista i jesam i zbog Lazine pesme Santa Maria della salute. Ja sam ovde prošle godine želela da uradim koncert sa izlozbom i sa stihovima , znači da ukombinujem to sve, no nismo nasli sredstva i nista nije bilo, no to želim doći će i to.
Kinematografija je takodje podrucje koje gutam, Visconti je veliki reziser, velik….on je Calasici doneo poznate pokrete rukom koji su postali legendarni. Nadjite na You tubu gde ona peva, videcete sta je bila licnost…..danas to više nema.Postojali su lepši glasovi no njena prezentnost na bini, njen profesionalizam, i njeno davanje pevanju to je ono sto danas fali ili ako imate neće niko da prihvati, nema više rezisera, nema direktora opera kao pre, sada su sve instant varijante, ima ih ali malo (…) Pre su pevačice davale intervjue na italijanskom , francuskom a danas ….ili na engleskom ili na nemačkom ,koji nisu jezici opere. (….)
Zavetine: Ohrabrujemo Vas da nešto napišeš u formi eseja, o Maleru, i ne samo o njemu, pošto ste Vi veoima kreativna i darovita osoba; – posle, kad se sve slegne u Vama, kad bude bilo vremena, naravno, ukoliko to osetite, poželite…
* – Vrlo rado, hoću, zato što sam posle koncerta u oktobru gde sam izvodila dva ciklusa njegova, imala takve lepe beleske….izašle su jednostavno iz mene. Jedva cekam da čujem orkestar i hor u Beogradu na probama…..Dragi Gospodine Lukiću, evo vam poklon, nisam ga jos uvek objavila , hoću, Erda, iz Ranjskog Zlata, R. Wagnera, ili original Das Rheingold, ulogu sam 2008 u Coburgu pevala, ovde je u pratnji klavira.
(…..)
Dragi Gospodine Lukic, Pogodili ste u sred mete. Erda i jeste to, prevod zemlja, mitolosko bice kao i svi Wagnerovi likovi.Ta scena se zove scena upozorenja ili predskazanja, gde ona upozorava Wotana, za prsten i prokletstvo i zaista je zastrasujuca kao svaka Erda, fantasticna scena… Wagnera ne razumeju zbog nejgovog jezika ,on ima svoj recnik i radi duzine dela…..no takav kompozitor je jedinstven i niko nikada nije dosegao njegove visine koje su magicne, gotovo erotske,nijedan kompozitor mene ne uzbudi kao Wagner. Pored njega Verdi je moj omiljeni, no Verdi je bolan, lomljiv, elegantan, sa stilom i na prvom mestu je glas, ali kod Wagnera, sa tom orkestracijom, sa tim tekstom ,likovima uvek mislim ulazim u naučno fantasticnu operu….to je ze mene Wagner-Naucna Fanatstika.
Kada dodje vreme lepo cu o Mahleru pisati. Kada sam bila dete, obozavala sam bajke no mama mi je citala epiku, liriku za spavanje, tako sam odrasla, majka mi je bila nastavnik srpskog jezika, otac je zavrsavao studije, bila sam tada jedino dete, i sva njena paznja je bila usmerena kroz literaturu i igru na mene , i ja sam vec zaista jako rano pocela da igram i za mene nisu bile igracke zanimljive, nisam ih volela vec knjige, tekst, zvuk i skulpture.Imala sam tri godine i u haljinici sa džepovima sam imala tadasnja mala izdanja langescheida engleski recnik i skulpturu od drveta….mene je forma knjige zanimala volela sam i skulpturu i to sam nosila sa sobom svuda , a druga deca lutke i igracke.
Živeli smo jako teško, jedan posao u kuci , ziveli smo u Bosni jer u Vojvodini nisu nasli posao i ziveli smo u jednosobnom stanu…..no sav moj svet je bio moj svet i sve je bilo protkano zavesom pozorisnom od ćebeta ili prekrivaca i stalno smo pravili pozoriste, stalno sam pevala svuda sa svima, i crtala.Znaci tako sam odrastala, isla na takmicenja, recitovanja ,pevanja, igrali smo se i tako vec udisali taj miris pozorista teatra, no naravno nismo znali i dobro je da nismo, i secam se kada sam krenula da se bavim pevanjem negde sam čula Wagnera, uopste nisam znala ko je, šta je ta muzika, secam se samo zvuka…vremenom sam sebi rekla zelim da pevam tu muziku, njegova dela se više uopste od 60- ih 70- ih nisu u Srbiji izvodila…..gde kako, i tako sam rekla, idem sa pet kofera samo zbog Wagnerove muzike.No ja ne mogu razumeti Erdu, Bruenhilde, Sigfrieda, Isolde ako prvo ne razumem Marka Kraljevica, Jefimiju,Merimu, Majku Jugovica….Hasanaginicu.
E sada dolazi nesto drugo, ja vec neko vreme uporedjujem pisem o piscima i kompozitorima:Bach- Andric, Mahler-Mann, Rahmaninov-Dostojevski, Cajkovski-Tolstoj, Verdi-Selimovic, Wagner-Pesoa, Rossini-Mika Antic, Strauss-Kis, Heaendel, Bach, Pergolesi, Vivaldi-Sekspir, kada dodje vreme objavicu…..i druga stvar je da radim sto je radila Lilli Lehmann,Callas, one su pasaže odredjenih opera objasnjavale kako se pevaju naravno sta je sa dahom i hiljadu drugih stvari. Ja to isto belezim , šta znaci za tenore na primer prvo pevati Mozarta pa onda u Wagnera ici ili sta znaci pevati oratorium pa onda se vratiti Straussu ili od kog tona se ide na brust ton, kako se drzi haljina kada se stoji kada se sedi,,sta znaci pevati Debussya a sta Arie di antiche kako se tonovo hvataju za pocetak i kako se peva visina nap. Kod kraja Habanere i sta je Carmen, da ona nije onako kako je predstavljaju vulgarno i bez stila našminkanu kompletno i sa svetom u kosu ona izlazi iz fabrike duvana , na 45 stepeni, kako onda Carmen izgleda oznojena , ili šta znaci svetlost kako moze odredjenu scenu da predstavi, ili kako se nalazi karakter jedne uloge….. Srbi nisu ni svesni da imaju svoju Carmen-Kostanu!Zamislite kada bi te melodije neko pretočio u operu, to isto je Bizet uradio, iskoristiti Stankovicevu Sofku za pricu.Opera je zaista izuzetno veliko podrucje bez granica…
Dragi Gospodine Lukic, Imala sam jedno vreme otpor da se saznaje da slikam i da pisem i da dajem casove….jer mislim ako neko vidi to sve mislice da se ne bavim pevanjem ozbiljno, a ja ne da se ne bavim ozbiljno vec ga živim to pevanje, vec 20 godina….
Ovde su nazalost drugi arsini. No onda sam sebi rekla pustam sve slobodno od mene i videcemo gde ce me to sve dovesti.
(…………….)
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2012/05/02/jelena-bodrazic-u-beogradskom-sava-centru-26-maja-2012-peva-mariju-egipcanku-u-8-simf-gustava-mahlera/
