Пробрано

Из часописа :избор целих прилога, или одломака

___________________________________________

АНЕКДОТЕ ИЗ ЖИВОТА МИХ.
ПЕТРОВИЋА, званог МИКА АЛАС
(препричане по записима Јеленка Михајловића)
У аласким кафаницама “Борча”,“Спуж”,“Златни
шаран” и “Јасеница” (поред Дунава), аласи су се
сваке вечери веселили кад дођу из лова. Сав свој лов
су продавали на самој обали рибарским трговцима,
добит делили, и свако је ишао у своју кафану и тамо
седео док не попије свој тал. У те су кафанице сваке
вечери залазили и свирачи са Чубуре и живели од
своје зараде, свирајући и певајући аласима. Мика се
редовно налазио у друштву са аласима по тим
кафаницама, налазећи задовољства у њиховом весељу.
Тако је заволео и чубурску музику и зажелео да
је и сам научи. Нарочито му се допало свирање и
певање свирача Арсе Јовановића “Шкембоње” (иако
је био танак и сув као глиста). С њим се погодио да
га учи свирању за 125 гроша месечно (25 динара; и
покаткад старо одело и обућа). “Шкембоња” је
долазио Микиној кући у одређене дане и остајао по
цело поподне. Кад је Мика свршио ту “школу”,
његов учитељ Арса ипак је долазио с времена на
време микиној кући да добије по који грош “пензију”
и нешто старо да понесе.Иначе, “Шкембоња” је
био врло строг учитељ, умео је каткад и да га удари
гудалом по прстима, када их Мика није тачно
поставио на виолини где треба, да би добио жељени
тон.. Тако је тај Арса навраћао и Јеленку
Михајловићу; кад год га је запитао какав му је Мика
био ђак, он се увек насмешио и увек је
одговарао:”Био је добар ђак…Учио је добро…Али ме
је претекао… Сад он свира боље од мене!…”

__________ Извор: Часопис ИДЕНТИТЕТ, 7-8, 3има 2007, Београд

*

СОМ И СВ. ФИЛИМОН
Друштво “Суз” припремало се за славу светога
Филимона 1913. (5. XII). Већ су неколико дана
ловили рибе. Кад су изашли у лов 3.XII , нису имали
среће цело пре подне. Једва су осигурали ручак тога
дана. Одмах после подне наставили су лов. Кад су
већ били на води, и пре но би забацио мрежу, Мика
се помоли св. Филимону а и остали заједно с
њим:”Помози нам наша славо, св. Филимоне, за
тебе ово радимо, а не за себе!…” Потом је забацио
мрежу и кад су је повукли, – у пређи се ваљао један
сом, скоро 2 метра дугачак. Кад су га извукли и
измерили био је тежак 124 килограма. Осим тога,
било је још много и других риба. То после подне
имали су врло обулан лов. Тога су сома однели
живог и држали га у води у једном повећем чамцу,
те је тако био изложен на славској вечери (у великој
сали код Коларца). Тада су сви гости предложили
једногласно, да се тај сом да на лутрију. Сваки
посетилац узео је по једну срећку за један динар. И,
кад се око поноћи одржала лутрија, сома је добила
једна госпођица (г-ца Аћимовић)…

____________ Извор: Исти часопис

 

ЛеЗ 0004680

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s