Ознаке

Сањао сам море

Нисам се окупао у њему

Сећање ме је заболело на обали

Слушао сам певушење таласа о мом

Првом купању у плићаку

На дну мајчиног страха да се не

Утопим пре матуре

За осамнести рођендан добио сам

Белог крилатог коња на коме јашем и

Сањам море

Матуру страха моје брижне мајка

Бол који сећање буди у дављенику

Снова

ПУТОВАЊЕ

За НЦП

Сањао како путујем
Последњи поглед
обасјавао је Сунце
Довољно светла за пут
кроз плаву таму
рекох себи пре
раскрснице између
Раја и Пакла
А тамо на том месту
велика непровидна врата и
никог на улазу
Да ли скренути лево или
десно питао сам се у себи
пре него што сам закуцао
Чему страх од грешке
Врата су се без шкрипе
отворила
Ушао сам
Срце је једини сведок да је
све остало тајна
Највећа тајна о ситницама
због којих у животу
неразумно верујемо да је
опростив сваки грех
И не праштамо их себи док не
онемоћамо

ЗОРАН М. МАНДИЋ

Advertisements