Ознаке

 

 Србија, јесен 2013.
1.
Постоје:
Лажна питања и лажне теме,
лажна веровања и лажне истине,
лажне поделе око лажне теме,
лажни борци, лажне величине.
Постоје и:
Лажни песници, професори, трибуни,
лажни победници на лажном врху,
лажни учесници у лажној побуни,
лажни разлози за лажну сврху.
И још постоје:
Лажни доносиоци лажних одлука,
лажни творци лажних вести,
лажни трпитељи лажних мука,
лажни тумачи лажне свести.
Не постоји нелажно, а да је важно.
Не постоји одважно, а да је нелажно.
2.
Септичке јаме и сплачине,
метастазе и коришћени куртони –
данашња слика моје домовине,
од мене ме, Боже, чувај и саклони.
Крпељи и глисте, буве и стенице,
хорде алавих, глупих пробисвета –
моје домовине данашње лице,
опрости ми, грешном, Богомајко Света.
Подгузне муве, које се роје,
гњиде и вашке, без душе и части –
данашњи опис домовине моје,
Свети Саво, спаси нас пропасти.
Учествујем у општем расулу без граница.
Доприносим распаду. Згађен, али кукавица.
3.
Да би доказали да су у праву,
нуде ми наду, истина – мршаву
(ипак ми храни душу и главу!),
да за њих нисам налик мраву
(црву, глисти, бичару, амеби,
вашки, буви, врапцу или зеби,
већ само и једино самом себи),
па ми бесплатно саливају страву,
нуде ми удео у празном пилаву,
терају ме да уживам у свом оглаву,
док зла чине – све мени у славу.
МОГУЋНОСТ ИЗБОРА
Могло би да буде и што било није
и да ми се догоди стотину чудеса,
ово што ја пијем – да мене попије,
или да се нада мном отворе небеса,
а могла би, рецимо, и земља да зине,
или да ме усиса космичка рупа,
могао би нечији пиштољ да окине,
или да ме згазе нека кола, скупа;
могло би и сунце зраком да ме спржи,
или нека лавина снегом да ме тумба,
може воз да наиђе, онај понајбржи,
или да ми никне, преко ноћи, грба.
А, замисли само – сателит да падне,
па право на моју мамурну главу,
или да ме спопадну неке красте гадне,
или да стекнем књижевничку славу,
или, на пример, да ми промене пол,
па будем друсна, дугонога плавуша,
или да се пробудим сутра као – трол,
да риба постанем, рецимо – скуша,
или, не дај Боже, да ме отме неко,
да ме „мали зелени“ на Марс одведу,
да морам да живим од себе далеко,
или да ми бонове за вино уведу.
Могла би ме стрефити нека катаклизма,
најезда скакаваца, владавина мрава,
или да оболим од тешког атавизма,
па да ме краси мајмунолика глава,
да ми реп израсте или трећа рука,
да шкрге имам, да се окаменим,
да ми мозак постане загнојена гука,
или, Боже сачувај, да напрасно онемим.
Свашта би се још могло догодити,
и лепо и ружно одасвуд ме вреба,
а мени баш и није лако угодити,
јер ми тако мало у животу треба.

(2009)
СУМЊА
Јесли ли сигуран, Господе,
да смо по Твом лику,
да си нас створио
угледајући се на Себе,
да небо нема разлог
за очај и панику –
кад ово што си саздао
на врата му загребе?!
ОГЛАС
Купујем снове – и половне и нове.
За неистрошене плаћам изнад цене.
За богатије садржајем више дајем,
док оне, штуре – плаћам ђутуре.
Купујем сањане у свакаквој прилици –
по дану или ноћи, у рову, у тамници,
снове упорне, дуге, са примесама туге,
и оне наглашено кратке, отужно слатке.
У обзир долазе и снови што пролазе,
сви који наличе на бајке и приче,
снови без сјаја, сањани из очаја,
и они опасни, неком душеспасни.

Не купујем луде – нек ми се не нуде,
као ни кошмарне, болесне, ни кварне.
Зависно од цене, пазарим и оштећене,
али и неоствариве – оне, свевек живе.

Advertisements