Случај Сведенборг

 

Не, не постоји Случај Сведенборг, већ пошаст нечитања или туга површног читања…

Бела Тукадруз
крај језера Асунден, у граду краљице Урлике, 18.10.2018

Сведенборг је – чинило ми се прошле јесени – „ушао“ некако сасвим „природно“ у један мој рукопис који сам написао за време боравка од стотинак дана у Краљевини Шведској. Нашавши се, у Шведској поново, и ове јесени, понео сам и тај рукопис за који сам веровао да је то коначна верзија, да га ипак прочитам.

Поред осталих ствари, током тог накнадног читања, засметао ми је један од записа, онај о Сведенборгу, зато што није изашао из оквира општепознатог. Може се и без тога текста, зашто бих понављао ствари које су већ неки други аутори поновили?

Погледао сам колико је тога написано, поред осталог, на  Википедији –  на шведској Википедији је дато релативно довољно података,  на српској (чланак садржи цигло 7 редова ).

         Није јасно шта је у том чланку моје, шта оних других, које цитирам. Не, у 20. веку Сведенборг није сасвим одбачен и заборављен, ни у свету, ни у Шведској. У Србији није довољно читан, али нису читани ни други писци, и светски и српски.

      Како су Сведенборга схватали – говорим о једној мањини – они читаоци који су га лако или тешко читали? Како да то знамо? Где је и шта о томе објављено јавно, и колико је то евентуалном радозналцу данас доступно?….

……….

 

____________________________________

ЕМАНУЕЛ СВЕДЕНБОРГ

 Сведенборг* је напомињао да његово дело није његова заслуга и да све добро што човек,добар дух или анђео учини потиче од Господа. Открио је људима оно што му је дато да открије:Реч Божија у себи садржи материјално значење,духовни смисао и небески смисао. Једна од његових тврдњи је да човек који живи у злу и обмани не може да позна добро и истину док онај који живи у добру и истини одмах препознаје зло и лаж. На интернету су сва његова дела са слободним преузимањем.Тако их је он и завештао:да буду потпуно бесплатна и свима доступна.На Српски је преведено 25 књига (око 9000 страна).Ко тражи наћи ће,ко куца отвориће му се. – Препоручено на веб сајту РТБ. (четвртак, 26. окт 2017, 19:15) Зоран [нерегистровани коментатор]

У двадесетом веку Сведенбог је одбачен, заборављен. „Вероватно најзначајнији међу тим одбаченим, у ширем смислу заборављеним, јесте Емануел Сведенборг.* Рођен је у Стокхолму 1688. а умро је у Лондону 1772. године. За оно време један заиста дуг живот, један невероватан живот. Волтер је рекао да је најнеобичнија личност тог доба био шведски краљ Карло Дванаести, а Борхес је додао да је та најнеобичнија личност био Карлов савременик и сународник Сведенборг.“

(Среда, 1.новембар 2017.) Boras (Švedska)

__

*

 Занимљиво је да је Сведенборгов живот подељен у три периода, од којих је сваки трајао тачно по 28 година. Као син лутеранског бискупа, васпитан је у том духу у који није баш веровао. Иако свештеник, њега у том првом периоду занима пре свега наука. После његове смрти откривено је да је за живота скицирао (слично Леонарду да Винчију) оно што данас зовемо подморницом (готово идентично решење имао је и Френсис Бекон), а такође је, иако свестан да то у његовом времену није могуће, инжењерски пројектовао могућност „пловљења ваздухом“. Ипак, као научник, највише се бавио минералогијом, али га је занимала и анатомија и „место где тело комуницира са душомˮ!? Као научник оног времена, објавио је педесет наслова посвећених математици и астрономији. Но највећи успех и славу стекао је као инжењер  Карла Дванаестог ‒ фантастичним техничким подухватом омогућио је пребацивање флоте шведског краља копненим путем, и то у дужини од преко 30 километара (!?), што је било пресудно за краљеву победу. У трећем периоду живота (треба поновити, нових 28 година) одлази у Лондон. Тај човек, научник, рационалан и методичан (Емерсон: вероватно да ниједан човек није водио реалнији и практичнији живот), почиње у Лондону да учи тесарски занат, као и занат грађења музичких инструмената!? И тада се догађа онај једини моменат у његовом животу који би се могао сместити у простор „мистичногˮ. Један непознат човек пратио је Сведенборга на улици, да би затим закуцао на његова врата. Представио се као Исус и рекао му да црква пропада и да од њега, Сведенборга, тражи да је обнови, стварајући трећу, јерусалимску цркву. И не само то, већ му Исус обећава да ће га повести да посети други свет, „свет душа са својим безбројним пакловима и рајевима“. И ту престају свака помисао на мистично, фаталистичке визије, заноси јуродивих. Следи Сведенборгово дело, педантно, методично (научно), испуњено ауторитетом човека који нам преноси виђено! Следеће две године учи хебрејски јер је, слично кабалистима, избегавао преводе као сигурне изворе погрешног разумевања. И креће да пише своје свеске, које готово да нико није читао, сем најзначајнијих умова његовог доба. На самом почетку Сведенборг цитира Св. Августина, који у делу „О божјој државиˮ каже да је без сумње чулно уживање у рају било много снажније (племенитије) него овде у стварном свету после изгона. Сведенборг конкретизује и даље, па каже да су телесна уживања у рајевима и пакловима (!?) другог света, оног после смрти, много интензивнија. И онда, сведочи виђено: после смрти човек извесно време (можда дан, неколико месеци, или чак неколико година) комуницира са анђелима и демонима. Једноставно, стиче утисак, искуство, и тада се у складу са својом природом одлучује (сам доноси одлуку) да ли ће бити са анђелима (рај) или са демонима (пакао), и то је његов избор! У односу на званичну црквену догму, Сведенборг нам сведочи о вољи Божјој да нам поклони слободу избора, ослободи страшне осуде на рај или пакао, те ортодоксне доктрине која слободу суспендује после смрти, и коју Сведенборг задржава и после престанка живота. Тај човек је видео (Исус му је показао, зашто би то било немогуће, тим пре што се сама вера, не само хришћанска и заснива на чуду) много више. И то нам у својим свескама педантно износи.

 

____________________________

Сведенборг је ове јесени изишао из мог споменутог рукописа, поред осталог и зато што је, уверен сам довољно оно што сам написао, пре читавог низа година (док су ми још били свежи утисци после читања његових дела, која су ми била доступна), када нисам ни сањао да ме пут може донети преко Северног Мора у Шведску. То није објашњење само једне песме (Судбина раба божјег Мирослава). То је више од тога….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s