Špijunka: Deda čuvao kralja
Preci Olivera Antića, savetnika predsednika Tomislava Nikolića, bili su bliski dinastiji Karađorđevića. Njegov deda po ocu, Miodrag Antić bio je …
Category Archives: Круна
ПРЕПИСКА ПРИНЦА И ПРОФЕСОРА (27. мај 1915)
Принца Ђорђа Карађорђевића и Учитеља (проф. Михаила Петровића Аласа) _____________________________________________ Фототипије писма принца Ђорђа Карађорђевића
Једна исповест г. Дучића
(Одломци. Из јесењег броја књижевног часописа БРАНИЧЕВО, 2012, посвећеног Духу српске књижевности) Јован ДУЧИЋ О НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, НОВИНАРСТВУ И О …
Жигосање великих литерарних кријумчара, твораца Потемкинових села
Кога ће се сећати будућу читаоци, они који ће живети и читати 2050. или 2083. године, ми то не можемо знати. Мени се чини, чврсто верујем, да ће многи бити заборављени, па чак и они који су до пре неколико година, или деценија, или данас, носили епитет великих уметника.
Заблуда, погибељна лаж
Истинска српска поезија ће бити обновљена, кад у српској души запева њена потоња дубина, која ће указати песницима нове, дубоке теме, и даровати истим темама своју форму, свој ритам, метар, и праве тачне речи. При том, све време не мислим на поезију римованих строфа, ритмичних и римованих строфа, већ на поезију која
тражи нешто сасвим друго, далеко више, распевано срце (најгрубље речено). Јер суштинска, исконска поезија захтева целог човека, а пре свега појствено срце. Такву поезију су имали Руси у 19. веку, и њен је најизразитији представник Пушкин, који је био „као с неба бачен поетски огањ, од којег су се као свећице запалили други, самосвојни песници…“
Краљевске инсигније
Духовна и политичка одговорност Краља је свеобухватна и непрекидна! Све што се тиче Краља лично и његове породице, све је својина његовог народа, све улази у ореол његовог државног лика или, напротив, у затамњење и изрођавање његовог наличја. Краља не чека судбина пуна забаве, насладе и свакојаких прохтева, већ – жртва, унапред је осуђен да жртвује све своје снаге, своје слободно време, своје страсти, своју личну срећу, своје здравље и свој живот. Велики пралик свеега тога дат је у ликовима српских краљева средњег века, као и Карађорђевог унука Петра Првог.
КРСТ, КОЛО, КРУНА МИСТЕРИЈА
ШЉАКА ИСТОРИЈЕ је заклонила видике. То смеће треба
уклонити; за то су потребни комуналци, не песници, нити песници –
критичари.
Српска поезија Наметног века настајала је у оквиру савремене
кризе хришћанства и човечанства уопште. Чланови партије (а многи су
били, већина најистакнутијих песника друге половине 20. века, што им
је омогућило успешно пењање на лествици ), нису били хришћани, нису
у себи давали првенство љубави, срдачном сагледавању и хришћанској
савести, а то другим речима значи да су били склони мудровању,
мудровањем руковођеној вољи, да никад нису ни стекли хришћански
акт, да не говорим о хришћанском духу. Мудровања су их довела на
путеве уског интелектуализма, до разорних сумњи и порицања.
